Kad si mlad, nijedan poraz ne shvataš tragično, sve preživiš i samo projuriš kroz svaku tugu. Kako godine idu, tako svaki poraz prihvataš sve teže, tuga je svaki put sve veća, i sve više si nesiguran, i sve više se svega bojiš. Doviđenja i prijatno.
Boj se ovna, boj se govna – a kad ću živjet’?! Izgleda – nikad! …
Dođe, tako, vakat u životu svake djevojke/mlade žene kad se treba riješiti određenih ljudi/stvari da bi mogla krenuti dalje (na dečke se ovo ne odnosi, jer oni to urade k'o s poslom i ni ne okrenu se za sobom. Ako griješim, duboko se izvinTajem, al’ mislim da ne.) Moj problem je moja silna potreba za…
Al’ što ja vazda moram naći nekog da se petljamo u zimu, eto što?? Imala sam čitavo ljeto, kad sam izgledala i bila my best, i nigdje nikog! I sad, kad je mene uhvatila moja zimska depresija i kad mi nije ni do čega, odjednom se nađe tih nekih likova koji bi se sad nešto…
Kad zafali zaboljet će. Just stop it.
Hah, tačno sam znala da će se ovo desiti. Tačno sam znala da ćeš mi za ovako kratak period u jednom trenutku početi faliti. A fino sam ti rekla "nemoj"…
…I nema tu neke hemije, jer ja svjesno izbjegavam da je ima… A šta ćemo sad…?
…A šta kad izađeš na dejt sa super frajerom, koji je jako fin, normalan i odgojen, sa zdravim razmišljanjem i super pričom… i kad ti dejt bude baš onako fin… a tebi se više ne da? Šta kad nikome ne daš priliku, jer su sve te "prilike" ostale kod nekog drugog? Šta kad ne daš…